Idući tako, Isus i Njegovi učenici naiđoše na nekog pastira koji, ležeći u hladu podno jednog drveta, čuvaše stado.

Pristupivši mu, Isus ga zamoli da im pokaže put ka mestu gde se uputiše. No pastir beše mnogo lenj te, umesto rukom, on podiže nogu i pokaza im smer. Isus se zahvali i, pozvavši učenike, produži dalje.

Najzad, idući putem, stigoše i do mlade i lepe pastirice, koja, pored toga što čuvaše stado, držaše u rukama vez i vešto iscrtavaše belo platno nitima u boji. Isus joj pristupi zajedno sa svojim učenicima, te je upitaše gde ima vode za piće. Na to im devojka odgovori:

– Sedite, dobri moji, ja ću vam doneti vode da se osvežite!

I uzevši testiju* u ruke, pastirica brzo otrča i donese vode za putnike. Kad su se osvežili, oni joj se zahvališe i put svoj nastaviše.

Nakon što su malo odmakli, okrenu se Sveti Petar te upita Isusa:

– Gospode, kako će se ovo dvoje spasiti?

A Isus odgovori:

– Onaj lenji mladić će se oženiti sa ovom vrednom devojkom.

– Ali, Gospode – nastavi Sveti Petar da ispituje – pa on je lenj, a ona je vredna i dobra.

– Upravo! Ne treba ga ostaviti da strada od gladi – uzvrati Isus i niko od učenika se ne usudi više da Ga pita, jer videše da Gospod promišlja za svakog čoveka.

 

Izvor: Soutajm.rs