JEZIVO SVEDOČENJE ALBANCA S KOSOVA! Naredija mi je da držim devojće dok je on siljovaja! Onda sam ga i ja siljovaja!

Komandant mi je naredija da držim devojće dok je on siljovaja. Poslje toga, naredija je i na mene da gu siljujem što sam i učinija, svedočio je Ljuan Mazreku.

„Komandant OVK je odveja devojčicu maljo sa stranu i na red gi siljovao, na oči ostalih. Drugi je uzeja jedno devojće od deset, jedanaest godine. Ćuo sam da je boljno vrištalja, a iz gomilju da je neko dozivao: „Kćeri, Jovana!“ Bio gu je to sigurno majka. On mi je naredija da gu ja držim dok je on siljovaja. Poslje toga, naredija je i na mene da gu siljujem što sam i učinija. Vojnici su ćekali na red da i oni siljuju.“

Loading...

Ove monstruozne scene su deo autentičnog svedočenja, sa albanskim izgovorom srpskog jezika, okrivljenog teroriste Ljuana Mazrekua, koji je tokom jula 1998. učestvovao u masakru u Klečki, kada je ubijeno 22 Srba.

Horor

Prethodno su, tokom napada na Orahovac, kidnapovane i zarobljene 43 osobe, koje su, sa još oko stotinu drugih, odvedene prema Mališevu, a neke od njih kasnije u Klečku.

Pre masakra, albanski teroristi su se nad Srbima – muškarcima, ženama i decom – najmonstruoznije iživljavali. Sekli su im delove tela: uši, ruke i noge, vadili su im oči. U zločinima od kojih se ledi krv, učestvovala su albanska braća Ljuan i Bekim Mazreku, a Ljuan je sve do detalja svojevremeno opisao u svom iskazu istražnom sudiji Okružnog suda u Prištini Danici Marinković. – Svi iz OVK, osim onija na stražu, siljovalji su srpski devojćice, devojke i žene. Onda je naređeno da gi sve masakriramo. Odvojilja je jednog žena i muški dete od oko osam godine i naredija na mene da izmasakriram. Ja prvo nisam hoćeo, ali sam onda na dete odsekao uvo. Videja sam da drugi na jednog žena izvadija oči i odseko mu oba ruka iznad šaku, a ondak i oba uva – ispričao je Mazreku na saslušanju, što je sudija Danica Marinković zabeležila u svojoj knjizi „Sudija u ratu i miru“.

Raskomadana tela

Na kraju njegovog svedočenja stoji da nijedno lice nije ostavljeno, a da nije prebijeno, maltretirano ili silovano pre streljanja. Posle pogubljenja, svi leševi i odsečeni delovi tela bačeni su u krečanu. Marinkovićeva je zabeležila da su unutar krečane nađeni delovi tela: butne kosti, potkolenice, deo ramenjače sa izgorelim tkivom, ugljenisana šaka…

Danica Marinković ZLOČINCE PUSTILA VLAST NAKON 2000.

Sudija u penziji Danica Marinković kaže za Kurir da ovaj zločin ne zastareva i podseća na to da su braća Ljuan i Bekim Mazreku, kojima se danas ne zna trag, pušteni iz niškog zatvora 2002. sa ostalim zatvorenicima Albancima. – Za to što su počinili bili su osuđeni na 20 godina. Vrhovni sud je to poništio i vratio na ponovno suđenje, ali ih je tadašnja vlast pustila na slobodu zajedno sa ostalim osuđenicima. Od tada im se gubi svaki trag, nedostupni su državnim organima, ali pošto postoje optužnica, iskazi i dokazi, postupak može da se nastavi – kaže Marinkovićeva. Za nju je dan kada je 1998. vršila uviđaj na mestu gde su monstruozno ubijani Srbi bio jedan od najtežih u karijeri istražnog sudije.

Izvor: Kurir.rs/Silvija Slamnig

Loading...
loading...