SPECIJAL : NERADO JE GOVORILA O SEBI! Baba Vanga je samo jednom objasnila odakle joj dar! A njeno objašnjenje O SMRTI, i ko se ponovo rađa a ko ne, ostaviće vas bez teksta!

Kurir u svojim specijalima donosi brojne priče o čuvenoj proročici, a u ovom delu pročitajte kako je pričala o sebi i svojim sposobnostima

Loading...

Vanga nije volela da govori o sebi i nerado je objašnjavala tajne svog fenomena. Svoje sposobnosti Vanga je smatrala Božjim darom i odbijala je da se odazove pozivima stručnjaka na ispitivanja. Odgonetanje tajne njenih sposobnosti, tvrdila je, nije u dometu običnih ljudskih mogućnosti i svi napori da se one objasne uzaludni su.

POSEDUJEM BOŽJI DAR: „Šta ste se sjatili da me istražujete, da pravite eksperimente, da me proučavate raznim aparatima… Želite da date objašnjenje! Kako ćeš da ga daš kad je ovo Božja stvar?“

„Ova moja sposobnost data mi je od Boga. Lišio me da vidim kao čovek, ali mi je dao druge oči kojima mogu da gledam sav, i vidljivi i nevidljiv svet…“

Sličan stav imali su i drugi veliki proroci. Nostradamus je tvrdio da njegova proročanstva dolaze neposredno od Boga, koji ga koristi kao „spikera“ za sopstvene planove i namere u budućnosti. A Kejsi, koji je svakog dana čitao Bibliju, govorio je: „Ja sam samo instrument kroz koji Svemogući usmerava svoju kosmičku informaciju.“

JEDAN GLAS MI GOVORI: „Ja ne čitam misli. Jedan glas mi govori, on mi diktira stojeći na osamnaest centimetara iznad moje glave. Govori mi milo, ljubazno, i ako me on slaže, i ja ću slagati.“

To je, izgleda, onaj glas koji se proročici prvi put javio 6. aprila 1941. godine, kada joj je saopštio: „Ti ćeš od danas pa nadalje proricati o živima i o mrtvima. Ja ću biti s tobom i govoriću ti šta da prenosiš…“

Osim zvučnog, Vangino vidovnjaštvo ima i vizuelnu dimenziju. Ona čuje glas, ali vidi i likove – ime ili makar prvo slovo imena čoveka koji stoji pred njom.

O VEČNOSTI DUŠE: Vanga je uporno ponavljala da čovek umire samo fizički, a da duša ostaje u večnosti i nastavlja put evolucije.

„Duše koje žive na onom svetu su tridesettrogodišnje – Hristovog su doba. Imaju vid, sluh, čulo ukusa… Neke među njima pomažu živima. A najbolji se ponovo rađaju na Zemlji.“

Višestrukim vraćanjem na Zemlju duša uvećava svoje iskustvo do jednog „višeg stanja“, za koje Vanga kaže:

„Posle smrti umire samo čovečje telo. Duša – ne. Ono što istruli u čoveku, razvija se da bi dostiglo viši stepen. To se dešava ovako: prvo umireš prost, posle umireš kao učenik, posle sa fakultetom, posle kao naučnik ili na visokom položaju, i tako dalje… To je put duše.“

Ideja o ponovnom rođenju stara je koliko i svet. Postoji li ponovno rođenje? Bugarska proročica odgovara ovako:

„Ima ponovnog rođenja, ali to se ne događa svim dušama. Na Zemlju se ponovo vraćaju samo dobre, najbolje duše.“

Ali čovek o tome ne treba stalno da razmišlja, kaže Vanga:

„Mnogo ljudi me pita: ‘Kaži mi kakav sam bio u prethodnom životu?’ A ja im odgovaram: ‘Ko ti je rekao da si živeo pre ovog života?’ Drugi pitaju: ‘Kakav ću biti u svom sledećem životu?’ A ja im kažem: ‘Ko ti je rekao da ćeš imati sledeći život? Bolje bi ti bilo da razmišljaš o svom sadašnjem životu, kako da budeš bolji!’“

SLUŠALA JE NEBESKA ZVONA: Svoje iskustvo Vanga je jednom prilikom sažela u rečenice koje liče na stihove:

„Mnogo muke ima po svetu! Uveče u tišini, dok vi spavate, ja slušam sve nebeske zvuke. Čujem kako svakog časa zvone nebeska zvona i kako sve živo odgovara na taj ritam. Zbog toga cveće zna kada da rastvori čašicu, a petao – kada da kukurikne.

Da sam mogla da ispričam sve što vidim, desilo bi se čudo. Znam mnogo tajni o svetu, ali ne mogu da vam ih kažem, a već ih je kao puno veštačko jezero. Malo treba da se otvori brana, ali… Onda Bog neka nam je na pomoći.“

KAKO IZGLEDA SMRT: O smrti Vanga kaže:

„Zašto se plašite smrti? Ona je tako lepa. Vidim je kao osmehnutu mladu ženu sa raspuštenom svetlom kosom.“

„Zašto kažete da je smrt zla? Nije. Vidim je kao lepu plavu ženu u jahaćim pantalonama, kao da je oficir.“

Duže od pola veka Vanga je stajala na vratima koja su povezivala dve realnosti – vidljivu i nevidljivu, materijalnu i duhovnu, zemaljsku i zagrobnu. Ona je pred posetiocima stupala u vezu sa dušama njihovih mrtvih, kazivala njihova imena, opisivala do detalja njihove osobine za života i prenosila njihove poruke ostalima na Zemlji.

„Duhovi isijavaju svetlost. Oni su prozračni i bezbojni, kao voda u čaši, ali svetle, isijavaju svetlost. Ponašaju se kao ljudi – sede, hodaju, smeju se, plaču… Ne daju mi mira. Kad zaspim, bude me i viču: ‘Ustaj! Vreme je za posao!’ U poslednje vreme ponavljaju mi jedno isto: ‘Ne boj se! Svet ne ide ka svom kraju.’“

„Ponekad mrtvi viču tako jako kao da me po glavi udaraju, samo što ne pukne. Naročito kad je nešto važno: bolest, smrt, udes… Ja znam da nije u redu da to posetiocu kažem, a ono me udara: ‘Reci mu! Reci mu! Reci mu!’ Tada se blago okrećem u stranu i kažem to tako da čovek ne čuje, ali da izađe iz mene. Inače ću da umrem, pući ću.“

MRTVI GOVORE: „Mrtvi dolaze, raskomote se, rade šta hoće. Čim uđe čovek, javljaju mi se slike – kreću sleva nadesno. Vidim jasne slike nekih mesta, ljude, cele događaje, udese. Ponekad ih je toliko mnogo i kreću se tako brzo da ne stižem da ispričam, ne mogu da zaustavim njihovo kretanje. One prolaze i nestaju.

Zato pitam: ‘Zašto si došao? Zbog bolesti, zbog nečeg izgubljenog, posla, dece…’, da bih mu rekla ono što ga zanima. Inače, možda propustim ono što je za njega važno.

Kazujem ono što vidim i ono što čujem. Duhovi mi prvo saopštavaju ime čoveka koji je ispred mene: ‘Kaži mu da se zove Petar, Nikola, Ivanka…’ Nekad ime vidim napisano ili vidim samo prvo slovo.“

KAO U FILMU: „Kad ispred mene zastane neki čovek, imam osećaj da mi se u glavi otvara prozor kroz koji posmatram slike, i tada čovekov život prolazi pred mojim očima kao na filmskoj traci, a iznad sebe čujem glas koji mi kazuje šta da radim.“

ŽIVI I MRTVI: „Kad ispred mene stane čovek, njegovi najbliži mrtvi se poređaju oko njega, postavljaju mi pitanja i odgovaraju na njih, a ja ono što čujem od njih saopštavam živima.“

„Svi ćemo otići na onaj svet. Mene nije strah od mrtvih, strah me živih!“

DONESITE MI CVEĆE: „Ako imate nekog bliskog koji je skoro umro, treba kod mene da dolazite sa cvećem. Zašto ne nosite saksiju? Informacija o mrtvom koju prizivate svojim prisustvom odlazi prema cveću i ono me spasava od mučnine i onesvešćivanja.“

KAKO VANGA VIDI: Vangin dar viđenja prošlosti i budućnosti ostao je misterija za naučnike. Ali ni ona sama nije uspevala da objasni poreklo svojih unutrašnjih vizija.

– Kad mi osoba dođe, kad je neko ispred mene, imam osećaj da se odjednom otvori prozor u mojoj glavi. Kroz njega vidim slike iz života te osobe. Smenjuju se pred mojim očima kao u filmu. Zatim iznad sebe čujem glas koji mi govori šta toj osobi treba da kažem – govorila je Vanga.

Krasimira Stojanova napisala je nekoliko knjiga o Vangi, koja joj je bila tetka. Ovako je izgledao njihov razgovor o tome kako Vanga „vidi“ događaje.

– Vidiš li specifična lica, iskustva, slike, situacije? – pitala ju je sestričina.

– Da.

– Kako vidiš budućnost različitih ljudi?

– Kao na filmu.

– Koliko moraju da budu udaljene od tebe osobe kojima predviđaš?

– Udaljenost nije važna.

– Kako čitaš misli stranaca? Da li ti smeta što ne znaš njihov jezik?

– Ne smeta mi.

– Možeš li da saznaš informacije iz određenog razdoblja i da u sebi postavljaš pitanja?

– Mogu.

– Ako predvidiš nečiju tragediju ili smrt, da li ta osoba može da preduzme nešto kako bi nesreću izbegla, može li da promeni ishod?

– Niko ne može da utiče na to.

– A šta kad su u pitanju grupe ljudi, gradovi, države?

– Ne mogu ni oni.

– Zavise li događaji u životu nekog čoveka od snage njegove ličnosti, odnosno da li jače ličnosti mogu da promene neke događaje?

– Ne, svi slede put koji je striktno zacrtan.

– Da li misliš da su tvoje sposobnosti programirala neka uzvišenija bića?

– Da.
– Ko su oni? Da li si ih videla?

– Jesam. Providni su. Izgledaju kao kad čovek gleda svoj odraz u ogledalu.

– Da li se oni nekad materijalizuju?

– Ne.

– Da li po tvojoj ili njihovoj želji uspostavljate kontakt?

– Najčešće je to njihova želja.

– Kako vidiš umrle?

– Kao sliku i kao glas.

– Kad razgovaraš sa umrlima, da li te oni pitaju ili daju odgovore?

– Oboje.

– Zadržavamo li svoju ličnost posle smrti?

– Da.

– Kako doživljavaš smrt?

– Samo kao fizički kraj.

– Šta je jače, biološka ili duhovna veza?

– Duhovna.

Foto: Printscreen
Izvor: Kurir.rs

Loading...
loading...